Magnolije se mogu saditi kao pojedinačne biljke usred travnjaka i tada njihova lepota dolazi najviše do izražaja. Zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova opravdano je nazivaju kraljicom prolećnog cveća. Najčešće cvetaju u beloj, ružičastoj i purpurnoj boji, ali najzanimljivije je da se kod velikog broja magnolija cvet pojavljuje pre lista.
Gajenje - Najbolje uspevaju u polusenci, na mestu koje je zaštićeno od prolećnih mrazeva i hladnih vetrova. Otporniji varijeteti dobro uspevaju i na direktnom suncu. Zemlja za sadnju trebalo bi da bude rastresita, blago kisele reakcije i sposobna da zadržava vlagu. Tokom prvih nekoliko godina od sadnje magnoliju redovno zalivajte, a kasnije samo u letnjim mesecima.
Prihranjivanje - Magnolije najbolje uspevaju u kiselkastoj, svežoj i rastresitoj zemlji. Da bi se magnolija lepo razvijala i cvetala, svake godine potrebno je da je prihranjujete đubrivom koje ne sadrži kreč. Da bi se povećala kiselost zemljišta jeanput godišnje malo joj dodajte kiselu zemlju, koju možete naći ispod borova.
Orezivanje - Posle orezivanja, odnosno proređivanja gustih grana i odstranjivanja uspravnih grana-vodopija, rezove premažite kalemarskim voskom. Zečevi obožavaju da se hrane mekim drvetom magnolije, pa je preporučljivo da oko stabla drveta postavite mrežastu zaštitu.
Položaj - Magnoliju nije poželjno saditi sa ostalim biljkama u skupini. Sadite je samostalno, ili na dovoljno velikom razmaku od ostalih biljaka, kako bi imala dovoljno mesta da se razvije i u cvetanju zasija punim sjajem. Ovo se posebno odnosi na magnolije koje cvetaju u proleće.
Razmnožavanje - Seme magnolije seje se u jesen ili u proleće, nakon stratifikacije, odnosno čuvanja semena u sanducima sa tresetom i peskom, na temperaturi od pet stepeni. Dužina čuvanja semena u ovakvim uslovima zavisi od vrste i traje od 90 do 180 dana. Zbog opasnosti od izmrzavanja, preporučuje se prolećna setva, a dubina setve je oko pola centimetra. Biljčice treba zalivati do potpunog nicanja i zaseniti do kraja leta prve godine.
Hibridi i sorte - Magnolija grandiflora je zimzeleno drvo koje može dostići visinu do 10 metara, sa kremkastobelim cvetovima koji se pojavljuju tokom jula i avgusta. Cvetovi su krupni (dužine 15 cm, širine 20 do 30 cm), beli i veoma mirisni. Spada u grupu najlepših i najcenjenijih zimzelenih lišćarskih vrsta. Uspešno se gaji u toplijim krajevima, na neutralnim, slabokiselim, svežim i bogatim zemljištima. Magnolija kobus spada u red najotpornijih magnolija. Cvetovi su bele boje, veličine oko 10 centimetara i izuzetno prijatnog mirisa. Pojavljuju se pre nego što biljka olista u martu i aprilu. Leti obrazuje raskošne tamnozelene listove, a u jesen plodove slične šišarkama. Za gajenje traži duboka, hranljiva, umereno vlažna i dobro drenirana zemljišta. Otporna je na mraz. Razmnožava se reznicama, semenom ili kalemljenjem. Magnolia soulangeana se smatra kraljicom magnolija. Uzgaja se već 300 godina u Evropi. Izrasta u široki grm ili omanje drvo, koje može dostići visinu oko pet metara. Cvetovi ove magnolije su zvonastog oblika i podsećaju na cvet lale, zbog čega je i nazivaju tulipastom magnolijom. Ima purpurnoružičaste cvetove, veličine oko 10 centimetara. Zvezdasta magnolija (Magnolia stellata) je spororastuća magnolija, poreklom iz Japana. Mirisni cvetovi zvezdaste magnolije su snežnobele ili bledoroze boje, ovalnog ili eliptičnog oblika. Pogodna je za sadnju u malim baštama. Dok je ostalim magnolijama potrebno čak četiri godine da procvetaju, zvezdasta magnolija cveta već godinu dana posle sadnje.